Prijateljstvo i izdaja

Sta reci o prijateljstvu sto jos nije napisano……

Toliko spominjana rec, tako dragocena, a toliko jeftino se prodaje ….

Za jednu pogresno izgovorenu rec, za jedan postupak sumnje ili za jednu neispunjenu  egoisticnu zelju...

Svako bi rekao da je to  nemoguce, pa ipak se stalno desava… stalno iznova… dokazujuci beznacajnost reci prijatelj.

Kako je moguce da neko ko je do juce bio prijatelj  odjednom zabode noz u vase srce  hladnim recima izdaje, bez imalo grize savesti, svaljujuci krivucu na vas, na osnovu egoisticnog vama neshvatljivog rezonovanja, stiteci svoje sebicno ja…

Da, tu dolazimo do glavnog neprijatelja, do sebicnosti, odakle pocinje da sve korozira i nagriza prijateljstvo, do kraja, dok ga ne unisti… Izgleda da neki ne mogu prevazici sopstvenu sebicnost pa zato zrtvuju vase prijateljstvo…. Jer sebicnost je njihova, kako da se odreknu sebe,  lakse je da se odreknu vas, zar ne? A i tako se bolje osecaju, to prija njihovom bolesnom egu, lakse je nerazumno postupati ugadjajuci egu nego razumno ici i sacuvati prijateljstvo…

Ponos ih nagoni da ugadjauci egu i svom srcu, donesu sebi trenutno olaksanje , ne razmisljajuci da time mogu izgubiti nesto sto im je nekad znacilo ili trebalo… A ljubav… hm… ne znam dal su ikad o njoj i razmisljali osim sto su u ljubavi prema sebi odlucili da odbace vas… kao da je nemoguce da se ljubav podeli i uzvrati, kao da jedno mora iskljuciti drugo…. Tu dolazimo i do iskljucivosti tih osoba… zbog cega im i prijateljstvo najbolje ni ne ide…

Da li znaju da se prijateljstvo cuva, da li im je ikad neko to rekao?

Jel to zna tvoj prijatelj?

A i zasto bi znao i zasto bi ga cuvao, kad mu vise ne treba, pa vi mu vise ne trebate, jer dok ste mu trebali, njegov ego je drhteci u strahu bio tako mali i beznacajan da vas je gledao kao svog spasitelja, a sada kada mu iz ne znam kog razloga vise  ne trebate, osiljen i arogantan vam okrene ledja i zabode noz onako za svaki slucaj da ne pomislite da ste uzalud bili prijatelj …. Drskost i oholost vam  se odjednom uzvraca za sve godine koje ste ulagali u dusu vaseg prijatelja, boreci se za nju kao svoju… voleci je vise od svoje…. I pitate se zasto vam se to desava… Pa ni neprijatelj vam to ne bi uradio…, A prijatelj vas voli i zeli da vam se revansira…, a u nedostatku icega, ostrica noza i nije tako losa… jer to ste zasluzili…  Pored svega dobrog sto ste davali ipak niste zadovoljili sva ocekivanja i niste ispunili sve neizrecive pomisli vaseg voljenog prijatelja, kako ste smeli biti tako bezocni i bezobrazni? Kako niste uspeli svaki hir njihov zadovoljiti? Zar nije to zlocin ? Zar nije to razlog da vam se uzvrati oholoscu i arogancijom najgore vrste?

Da, tako je,… svi mi gresimo… I najveca greska nekih jeste upravo ta sto nekoga volimo mnogo vise nego sto to i zasluzuje… Ali najcesce se  to otkriva na najbolnije nacine…

Greska moja je najveca upravo ta, sto sam je iskreno volela i zelela sam joj pomoci… I tacno je da to zasluzuje osudu… I sama sebe osudjejujem za to sto sam pokusala pomoci nekome ko nije zeleo moju pomoc….., ko ne voli i ne ceni sebe dovoljno, ko ne voli ni ne ceni mene, samo me je u datom trenutku iskoristila, jer joj je tada moja pomoc koristila za njenu sebicnu svrhu… Pokusala sam joj otvoriti oci ukazjujuci joj na zlo i nauciti je da izadje  iz mraka… Zelela sam joj pomoci da se suoci sa istinom…. misleci da je zeli znati… kako sam mogla znati da ona to ne zeli, da samo zeli da pobegne …. Da zeli da nedje samo trenutno olaksanje… Ako je zelela istinu sto se ljutila na mene kad sam joj zelela pomoci da je vidi?  A rekla je da je zeli. Zasto me je lagala da je ono sto ona nije….. Sto nije samo priznala vlastitu slabost bega od istine, ali tada se ne bi mogla ljutiti na mene nego bi se ljutila na sebe, a ona to nije zelela..Zelela je istinu, ali da bi iskoristila samo one delice koje njoj odgovaraju…. Ocigledno da nije bila spremna suociti se sa celom istinom… Ocigledno da je na pogresan nacin naucila da izgradi samopostovanje… umesto na istini, izgradila ga je na ponosu i aroganciji.

Al nazalost…Ona nije prevarila mene, prevarila je sebe i sama ce snositi posledice sopstvene prevare, njena arogancija i oholost ce je doci glave…. I tada necu biti srecna kao sto nisam ni sada jer znam da tako nece dobro proci… Izabrala je put propadanja i tesko ce joj biti… Meni je tesko sto sam morala biti udeo u celoj toj igri izmedju egocentricnosti i prijateljstva i izlazim iz te igre… noj ostavljam sopstvenu egocentricnost… nek uziva u njoj i nek svoju hladnocu daje nekome drugome…. Ja zadrzavam prijateljstvo i borim se za njega ali bez nje…

Za mene je prijateljstvo nesto najdragocenije sto postoji…. Nema nista lepse nego iskreno razmeniti misli sa osobom koja vas voli i koju volite zbog toga sto to jeste, bez ikakvih predrasuda ili sumnje…. Kad joj verujete i kad ona vama bezuslovno veruje …. Kad mozete svaku vasu misao slobodno reci ne bojeci se da ce vas pogresno shvatiti…. Kada mozete reci njadublje tajne i pomisli svog srca a da  znate da to ona nece nikada zloupotrebiti… da ce sacuvati za sebe…. I kada ce vam sve njene misli biti  uzvracene na isti nacin…

Kada ce u vas imati poverenja kao i vi u nju… bez imalo sumnje u iskrenost vasih osecanja,,, jer sumnja je opasna i moze nagristi poverenje… i ohladneti ljubav..

Prijatelj vam je onaj ko vas razume i vidi onakvim kavim jeste… a ne kroz sopstvenu prizmu koja moze izobliciti tu sliku… Potrebna je bezuslovna ljubav za pravo prijateljstvo, kao i poverenje u coveka, I spremnost da dajemo ne ocekujuci nista za uzvrat, a kao rezultat toga Bog ce nam uvek dati ono sto nama treba… , tako cemo uvek imati prijatelje i ljude koji nas zele razumeti koji nas mogu razumeti i koji nam zele pomoci… i kojima cemo moci pomoci… koji ce nam to dozvoliti i zbog kojih cemo biti ispunjenog srca i duse…

 Puno puta se desi da neka na izgled prijateljstva to i nisu, kada se desi neka nepovolujna situacija za nas ili  neke promene okolnosti… To moze izbaciti na povrsinu istinu o tome da li nam je neko stvarno prijatelj ili ne…  Jer pravi prijatelj se pokazuje u nevolji… kao sto Biblija kaze u Poslovicama 17:17 “ “Pravi prijatelj u svako vreme voli, a u nevolji se bratom pokazuje.”

Cesto se desava da neko ima puno prijatelja dok ima novac ili dok je na nekom polozaju, a kad se to promeni mnogi ostaju bez prijatelja… To je zalosno, ali je tako cesta pojava…. Malo njih ce vam ostati prijatelj ako se ozbiljno razbolite  ili ostanete bez posla ili ako vam neko umre… To su situacije kojih se ljudi plase, kao da su prelazne… Jer ih suocavaju sa istinom o zivotu od koga beze i od odgovornosti koju zele izbeci…Jer mnogi zele ucestvovati u vasem zivotu bez ikakve odgovornosti, dok im odgovara da su sa vama…

Vecina njih koji su do juce se sa vama smejali i delili srecu, sa kojima ste uz kafu pricali o svemu… se razbezi, jer ne zeli pomoci… zar ne? Koji bi drugi razlog bio?

Ali vi niste mozda ni zeleli njihovu pomoc tada. Mozda vam je bio potreban samo neko da ne budete sami… mozda samo razgovor ili neka rec utehe … Nekad je malo njihove  pomoci, puno vama…. Ali toga nema… nema, jer su se razbezali, plaseci se da ce morati nesto da vam daju…

Ali zar prijateljstvo i nije davanje? Zar je moguce imati prijatelja bez ikakve  odogovrnosti prema njemu ?

Ili su samo uz vase drustvo uzimali nemilice od vas a vi to u svojoj dobroti ili naivnosti niste primecivali…. jer ste polazeci od  sebe gradili to prijaterljstvo…

 Ali nema veze… sve sto ste dali je ljubav, jer je imate… a oni nista nemaju i zato ne daju… I ne zavidite im nego ih sazaljevajte, jer nemaju sta dati jer ne umeju dati, jer ne znaju sta je to ljubav, jer su mrtvi …

Mrtvi su za mene i za Boga…

Trazim zive ljude… Jer sam ziva i jer zelim da  sa nekim podelim ljubav.

A vi?

Naravno uvek ima nekoga, uvek iznova  nailazim na ljude koji imaju ljubav u sebi, koji je zele i koji su spremni dati makar delic nje…  I to me uvek obraduje iznova… Ali njih ne bi ni nasla da sam ostala u laznim prijateljstvima…

Njih treba okoncati, jer ona samo njima koriste, njihovim sebicnim namerama… a vas samo iscrpljuju i nanose vam uvek iznova rane i bol, a vi ih isceljujete misleci kako ih vise nece biti… kakva zabluda… Zar su iz ljubavi vam mogli naneti tako teske rane ? Zar su se zbog ljubavi i iz samopozrtvavanosti razbezali kada je izgledalo da vam treba pomoc?

Zar su vas iz ljubavi ostavili same u bolovima i patnji opravdavajuci se time kako oni nisu dorasli tom zadatku? A ko je na to pretplacen? Zar ne ume svako pruziti delic onoga sto moze pomoci vasoj dusi… Osim ako nisu ljudi.

Ne treba gubiti vreme na ljude koji vam uzimaju delice duse i njima se hrane jer su prazni a i vama ne ne zele nista dati pravdajuci se kako ne umeju a u stvari ni nemogu dati, jer nemaju dusu…

Nadjite one koji ce vam dati i kojima mozete dati, koji ce biti zahvalni sto im dajete… (to vam ne moraju reci to se oseti) ;  koji nece jeftino prodati sve sto ste im dali…  koji vas nece prezreti ako im zelite pomoci ukazujuci im na greske…

I koji nece pobeci kada svi pobegnu… koji vas nece ostaviti potpuno samima… I  koji ce vas videti onakvima kakvi jeste, koji ce vas voleti i koje cete voleti bezuslovno…. Bez ucene i interesa…. I laznih namera…

Jer prijatelj je onaj koji ne laska, koji vam  govori istinu ma kako vam se ona svidela… Prijatelj ce vam reci ako vidi da gresite, ako vidi da ne vidite da gresite… A vase je da li cete ga  poslusati ili ne.  Zar ce vas prijatelj pustiti da na njegove oci propadate? Zar se laskanjem i nezameranjem gradi prijateljstvo? Zar zelite da vam golicaju usi ili zelite da vas neko iskreno voli?  

Jer pred Bogom je sve golo i otkriveno i on ce sigruno blagosloviti vas trud u tome sto zelite nekome biti prijetelj, iskren prijatelj, sto se ne plasite da ulazete sebe i svoje emocije za dobrobit tudje duse….

Iako nece u vasem zivotu biti mnogo pravih prijateljstava, prva prijateljstva su moguca i trajace vecno… Ljudi vas mogu razocarati, al uvek ce biti i onih koji vas mozda nece razocarati ili koji ce u svojoj poniznosti srca shvatiti greske i da su vas povredili i koji su spremni da se menjaju kad uvide da grese; koji ce moci oprastati na tom putu prijateljstva koji je put ljubavi i samopozrtvovanosti…

Jedino prijateljstvo sa Bogom je nesto sto nas ne moze razocarati…. i  sto je takodje vredno truda.. ali to je sada sasvim druga prica……

Ovo je bila prica o jednom obicnom  prijateljstvu koje zbog prevrtljivosti ljudske duse is prikrajka u mraku vreba da vas izda i da vam uvek iznova nanosi boli na putu vaseg duhovnog razvoja…

 ...

...

...